Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se 05. marta, u čast prvog sastanka svetskih stručnjaka, na temu energetske efikasnosti, održanog na ovaj dan 1998. u Velsu, u Austriji.

Šta je energetska efikasnost?

Svakoga dana ljudi upotrebljavaju energiju u najrazličitije svrhe: za grejanje, hlađenje, osvetljenje, proizvodnju, zabavu itd. Načini na koji se energija koristi bitno utiče na našu okolinu i život, stoga je veoma važno ne samo da li štedimo energiju, već i da li je koristimo na najefikasniji način.
Važno je napraviti razliku između dva pojma, koja se u poslednje vreme sve više upotrebljavaju, a to su upravo ušteda energije, i energetska efikasnost.
Ušteda energije podrazumeva sve ono što preduzimamo da ne bismo rasipali energiju – to su jednostavni koraci koji svi mogu da usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili aluminijumske ambalaže.
Energetska efikasnost je pojam koji se odnosi na upotrebu tehnologije za čiji rad je potrebno manje energije – kao dobar primer mogu da posluže štedljive led sijalice koje troše manje energije umesto klasičnih sijalica pri tom dajući istu količinu svetlosti.

Sve veći broj gradova u svetu snabdeva se energijom iz obnovljivih izvora

U odnosu na 2015. broj gradova koji se snabdevaju energijom iz obnovljivih izvora se više nego udvostručio, oslanjajući se većinski na čistu energiju, umesto na fosilna goriva, neki od njih su Oslo, Najrobi, Brazilija itd. Čistom energijom trenutno se snabdeva 43 grada na svetskom nivou, od čega se čak 30 gradova nalazi u Latinskoj Americi, gde je rasprostranjena hidroenergija. Što se tiče Evrope, Rejkjavik, glavni grad Islanda, električnu energiju crpi iz hidro i geotermalnih elektrana, a do 2040, u planu je i oslobođenje svih automobila i javnog prevoza od upotrebe fosilnih goriva.

Koje aktivnosti možemo preduzeti?

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja eneregetske efikasnosti su:

1. Zamena neobnovljivih energenata obnovljivim,
2. Zamene energetski neefikasnih potrošača efikasnijim,
3. Izolacija prostora koji se greje ili hladi,
4. Zamena dotrajale ili neefikasne stolarije prostorija koje se greju ili hlade,
5. Ugradnja mernih i regulacionih uređaja,
6. Zamena ili ugradnja efikasnih sistema za grejanje, klimatizaciju ili ventilaciju.